Geschichte der Wolgadeutschen

ЛЁБЗАК (ЛЕБСАК) Георг Самуил (Georg Samuel Löbsack) (15(27) июня 1893, с. Медведицкий Крестовой Буерак (Франк) Аткарского у. Саратовской губ. – 2 октября 1936, Берлин), журналист, писатель, поэт, автор работ по истории немцев Поволжья.

Родился в немецком поволжском селе Медведицкий Крестовой Буерак (Франк) в семье проповедника адвентистов Генриха Иоганновича Лёбзака (Heinrich Johannes Löbsack) и Марии-Катарины Лёбзак (Maria Katharina Löbsack). Детство провел на Кавказе, где его отец служил пастором адвентистской церкви в немецких колониях.

В 14 лет был отправлен в Германию, где с 1908 по 1910 изучал теологию в миссионерской школе адвентистов седьмого дня во Фриденсау близ Магдебурга (сейчас Теологический университет Фриденсау). В этой же семинарии училась его старшая сестра Амалия. Обладая блестящими способностями, закончил 4-хгодичный курс обучения за два года. Вероятно, в этот период Лёбзак имел контакты с немецкими националистами. Он отдалился от религиозных взглядов своей семьи и после учебы против воли отца, возлагавшего на него большие надежды, обратился к журналистике. Журналистскую деятельность начал в 1912 в Лодзи в газете „Lodzer Rundschau“. Перед началом 1-й мировой войны был редактором газеты „Moskauer Rundschau“. Вернувшись весной 1915 на Волгу, до мобилизации в царскую армию был сначала вторым редактором, а с апреля 1915 – издателем саратовской немецкой газеты „Volkszeitung“, оставаясь им формально даже в период нахождения на фронте вплоть до закрытия газеты в июне 1916.

Участник 1-й мировой войны. C осени 1915 воевал на Турецком фронте под Эрзерумом. Служба солдатом немецкой национальности в царской армии была для Лёбзака болезненным опытом. Он «изведал сполна все мытарства представителя изгойского племени („Hundevolk“), познал тяготы инородца». Позже свои душевные переживания он представил в литературной форме в очерке „Zwei Jahre Schinell. Als Wolgadeutscher in russischem Militärdienst 1915–17“ (1923) и в автобиографическом романе „Einsam kämpft das Wolgaland“ (1936).

После Февральской революции 1917 вернулся на Волгу в родное село Франк, где совместно с Вальдемаром Лёбзаком (Waldemar Löbsack) организовал общество культуры „Franker Kulturverein“. Был редактором рукописной газеты этого общества. После образования во Франке революционного комитета, входил в состав правительства т.н. «свободного государства Франк» (Freistaat Frank). Однако революционный комитет не получил поддержки у большевистской власти на том основании, что «вся власть в стране принадлежит советам». Разочарованный политикой большевиков, а также гнетомый семейным конфликтом, Георг Лёбзак, переставший к тому времени быть адвентистом, решает оставить родительский дом и уехать в Германию. Но его отъезд был задержан из-за мобилизации новой властью в отдел народного просвещения недавно образованной Трудовой коммуны Области немцев Поволжья. Некоторое время он возглавлял отдел народного просвещения Голо-Карамышского (Бальцерского) уездного исполкома. В 1920 в Марксштадте (б. Екатериненштадт) он редактировал журнал „Arbeit und Kampf. Zeitschrift für politische Aufklärung und sozialistische Kulturarbeit in der Roten Armee“ («Труд и борьба. Журнал политического просвещения и социалистической культурной работы в Красной армии»).

Осенью 1921 эмигрировал в Германию и обосновался в Берлине. Здесь издавал газету „Der Wolgadeutsche“, участвовал в организации благотворительной помощи голодающему населению Поволжья. Затем переехал в Магдебург, где в 1924 временно редактировал газету „Der Harz“. С 1926 активно сотрудничал с журналом „Deutsche Post aus dem Osten“. Был страстным поборником сохранения национальной самобытности поволжских немцев („Wolgadeutschtum“). Под влиянием писателя и германиста Иосифа Понтена (Josef Ponten), с которым он поддерживал дружеские отношения, Лёбзак боролся за право немцев Поволжья иметь свою родину, выступал против ассимиляции своих земляков русскими и требовал возрождения их духа и культуры.

Автор многочисленных статей, эссе и зарисовок, публиковавшихся в германской и российской периодической печати, писал стихи. Публикации подписывал: G.S.L., L-ck, Samuel Löbsack, Sam. Löbsack, S. Loebsack или G.S. Löbsack.

Главный литературный труд Лёбзака – роман „Einsam kämpft das Wolgaland. Ein Bericht aus 7 Jahren Krieg und Revolution“ («Поволжье борется в одиночестве. Репортаж о семи годах войны и революции»), изданный в Лейпциге в 1936.

«Этот роман – живое, реалистическое изображение суровой жизни первопроходцев-переселенцев и их потомков на фоне драматической судьбы России в годы первой империалистической войны, революции и советизации страны.» (Г. Бельгер)

«Своим автобиографическим романом „Einsam kämpft das Wolgaland“ он создал памятник исчезающей национальной самобытности поволжских немцев.» (Д. Хайнц)

В результате перенесенного на фронте тифа и малярии Георг Лёбзак был серьезно болен. Умер 2 октября 1936 на 44 году жизни. Похоронен 6 октября 1936 на кладбище Св. Матфея (St. Mathhäus-Kirchhof) в Берлине.[1]

Биографии и творчеству Г. Лёбзака посвящена книга д-ра Роберта Корна „Zwei Sänger der Wolga. Georg Löbsack und Alexander Würtz“ (Лаге, 2013).

Список работ Г.С. Лёбзака[2]:

  1. Der Heimat verlassene Söhne. – Halberstadt: Schroeder, 1920. – 128 S.
  2. Ein kleiner Beitrag zur Geschichte unserer Kolonien. In: Arbeit und Kampf, Marxstadt. 1920. Nr. 1, 2.
  3. Wirtschaftliche Hilfe. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 2, S. 1-2.
  4. Deutsche Sagen von der Wolga, nacherzählt von G. S. Löbsack. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 2, S. 5, 6.
  5. Bauern vorm Pflug. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 3, S. 1.
  6. Herr v. Hintze und die Wolgadeutschen. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 4, S. 3-4.
  7. Verhungernde Lehrer. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 5, S. 1.
  8. Die wirtschaftliche Spende. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 7, S. 1.
  9. Die nächsten Aufgaben. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 10, S. 1.
  10. Ein Schritt zur Wirtschaftsmission. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 12, S. 1.
  11. Arbeitsvermittlung und Berufsberatung. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 15, S. 1, Nr. 17, S. 1-2.
  12. Ein Wiederaufbau – Vorschlag. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 16, S. 1, Nr. 17, S. 2.
  13. Schauerliche Zahlen. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 17, S. 1.
  14. Verblassende Feste. In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 18, Beilage, S. 1.
  15. Ein Wunderbäumelein. (Gedicht) In: Der Wolgadeutsche, B. 1922, Nr. 18, Beilage, S. 1.
  16. Das Rad der Zeit. Gedanken zur Jahreswende. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 1, S. 1.
  17. Der deutsche Wolgabauer bittet um Kredit. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 3, S. 1.
  18. Unsere Kolonien und der russische Südosten. Das Urteil eines hohen Sowjetbeamten. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 4, S. 1.
  19. Die Zarentochter in Balzer. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 4, 2. Beilage, S. 1-2.
  20. Zwei Jahre Schinell. Als Wolgadeutscher in russischem Militärdienst 1915–17. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Beilage, Nr. 4 bis 10.
  21. Wolgadeutsche Geschichtstafel. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 6, 1. Beilage, S. 2, Nr. 7, 1. Beilage, S. 3, Nr. 8, 1. Beilage, S. 3.
  22. Einige Arbeit. Den Schwänen, Hechten und Krebsen gewidmet. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 8, S. 1.
  23. Ziele. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 9, S. 1.
  24. Johannes Zorn (Nachruf). In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 10, S. 1.
  25. Wohin mit unseren Kräften. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 11, S. 1.
  26. Bleib ihnen treu! (Gedicht) In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 12, Vorm Tor, Beilage Nr. 1, S. 1.
  27. Nur eine Probe. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 12, Vorm Tor, Beilage Nr. 1, S. 1.
  28. „Die leere Kirche“. Der hessische Schriftsteller Alfred Bock. Eine Buchbesprechung und einiges mehr. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 13, 1. Beilage, S. 1.
  29. Das Schaffen der Lebenden. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 14, 1. Beilage, S. 3 (Prof. Emil Meyer), Nr. 18, 1. Beilage, S. 2 (Karl Petrowitsch Dorsch), Nr. 24, 1. Beilage, S. 2 (Prof. Dr. Karl Lindemann).
  30. Väter und Söhne. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 16, S. 1.
  31. Aus dem Alltag für die Zeit. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 17, S. 1, Nr. 18, S. 1-2, Nr. 19, S. 1-2, Nr. 20, S. 2.
  32. Wirtschaftliches von der Wolga. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 18, S. 1.
  33. Die Ochrana des Zaren und die Saratower deutsche Volkszeitung. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 19, 1. Beilage, S. 1.
  34. Land Schmerzensreich. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 22, S. 1.
  35. Die Deutschen Lehrkurse in Saratow. In: Der Wolgadeutsche, B. 1923, Nr. 22, S. 1.
  36. Gedanken über das Gefühlsleben der Russlanddeutschen. In: Wolgadeutsche Monatshefte, Berlin 1923, Nr. 11 und 12, S. 168, 169.
  37. Die Wirtschaftskraft der deutschen Kolonisten in Russland. In: Der Wolgadeutsche, B. 1924, Nr. 1, S. 1-3.
  38. Von den Verwaltungsformen in unseren Kolonien. In: Der Wolgadeutsche, B. 1924, Nr. 1, S. 2-4.
  39. Acht Jahre Wolgadeutsche Sowjetautonomie. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1926, Nr. 12, S. 190-191.
  40. Der vereitelte Wolga-Putsch. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1927, Nr. 1, S. 5-7.
  41. Briefe an die Steppe. Wolgadeutsche Studien. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1929, Nr. 4, S. 75-77; Nr. 5, S. 98-99; Nr. 6, S. 122-124.
  42. Volksschicksal – nationaler Kulturgeist – Nation. Wolgadeutsche Studien. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1929, Nr. 9, S. 190-192.
  43. Steppendeutscher Volksgeist und Sowjetstaatsrecht. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1930, Nr. 8, S. 145-146.
  44. Karl Wilmsen, ein wolgadeutscher Kulturpionier. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1930, Nr. 10, S. 187-188.
  45. Weltdeutsche Volkssoziologie. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1930, Nr. 11, S. 201-204.
  46. Weltvolksdeutsche Hymne. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1930, Nr. 12, S. 221-222.
  47. Blick auf Josef Ponten, den Dichter des Wolgadeutschtums. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1932, Nr. 1, S. 2-4.
  48. Vergessene weltdeutsche Kriegstote. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1932, Nr. 3, S. 33-34.
  49. Zwei Briefe aus dem wolgadeutschen Lebensraum. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1932, Nr. 4, S. 55-59.
  50. Hungerhilfe oder volksdeutsche Weltwirtschaft. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1932, Nr. 5, S. 65-66.
  51. Das Außendeutschtum in der Weltwirtschaft. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1934, Nr. 1, S. 3-4.
  52. Koloniale und souveräne Großraumwirtschaft. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1934, Nr. 3, S. 38-40.
  53. Die Büßer von Erserum. Wolgadeutsches Kriegsschicksal. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1936, Nr. 3, S. 7-9.
  54. Die „deutsche Gewaltherrschaft“ in Russland. In: Deutsche Post aus dem Osten, B. 1936, Nr. 6/7, S. 26-27.
  55. Einsam kämpft das Wolgaland. Ein Bericht aus 7 Jahren Krieg und Revolution. / Mit 6 Bildern und 3 Karten. – Leipzig: R. Voigtländers Verlag, 1936. – 404 S.

Александр Шпак (Средняя Ахтуба)

______________

[1] В своё время д-р Р. Корн предпринял попытку отыскать могилу Г. Лёбзака, но ему так и не удалось найти её следы. Осенью 2020 г. мы повторили попытку д-ра Корна, тщательно обследовав кладбище Св. Матфея в Берлине и Штансдорфское юго-западное кладбище (Südwestkirchhof Stahnsdorf) в Потсдаме, на которое в 1939 г. в соответствии с планом застройки Берлина была перенесена нижняя часть захоронений кладбища Св. Матфея. Однако все попытки найти могилу Г. Лёбзака оказались тщетными. Запросы в администрации обоих кладбищ пока остаются без ответа. Д-р Р. Корн и д-р Д. Хайнц независимо друг от друга высказали предположение, что могила Г. Лёбзака, вероятнее всего, не сохранилась, т.к., с одной стороны, Георг Лёбзак не был настолько знаменит, чтобы сохранять его могилу, с другой стороны, из-за отсутствия родственников за его могилой не кому было ухаживать.

[2] За основу списка работ Г. Лёбзака взят список, подготовленный д-ром Р. Корном и опубликованный им в книге: Korn, R.: Zwei Sänger der Wolga. Georg Löbsack und Alexander Würtz. – Lage (Westf.): BMV Verlag Robert Burau, 2013, S. 307-309, дополненный нами вновь обнаруженными работами.


При подготовке статьи использованы:
  1. Archives, Statistics, and Research (ASTR) Newsletter – Issue # 2 (Winter 2019), P. 1-2.
  2. Georg S. Loebsack (Nekrolog) // Deutsche Post aus dem Osten, Berlin, 1936, Nr. 9, S. 1-2.
  3. Heinz, D.: Der Friedensauer Student Georg Samuel Löbsack (1893-1936) – Wo ist Heimat? // Rosette. Mitteilungsblatt für Freunde, Förderer und Alumni der ThHF, Nr. 27, Dezember 2006, S. 3.
  4. Korn, R.: Zwei Sänger der Wolga. Georg Löbsack und Alexander Würtz. – Lage (Westf.): BMV Verlag Robert Burau, 2013.
  5. Magdeburger biographisches Lexikon. 19. und 20. Jahrhundert. Biographisches Lexikon für die Landeshauptstadt Magdeburg und die Landkreise Bördekreis, Jerichower Land, Ohrekreis und Schönebeck. / Hrsg. von Guido Heinrich, Gunter Schandera. – Magdeburg: Scriptum Verlag, 2002, S. 428-429.
  6. Wochenschrift „Der Wolgadeutsche“, Berlin, 1922, 1923.
  7. Zeitschrift „Arbeit und Kampf“, Marxstadt, 1920, Nr. 2.
  8. Хайнц Д. Генрих Лебсак (1870-1938). Пионер, руководитель и поэт адвентистской Церкви в России // Альфа и Омега. Журнал о пасторском служении. 1999, № 1(10), с. 5-8.
Фото:
  1. Deutsche Post aus dem Osten, Berlin, 1936, Nr. 9, S. 1.

Дополнительные статьи и материалы:
  1. Georg S. Loebsack (Nekrolog) // Deutsche Post aus dem Osten, Berlin, 1936, Nr. 9, S. 1-2.
  2. Löbsack, Heinrich: Die wolgadeutschen Löbsack // Deutsche Post aus dem Osten, Berlin, 1939, Nr. 4/5, S. 30-32.
  3. Heinz, D.: Der Friedensauer Student Georg Samuel Löbsack (1893-1936) – Wo ist Heimat? // Rosette. Mitteilungsblatt für Freunde, Förderer und Alumni der ThHF, Nr. 27, Dezember 2006, S. 3.